Месечне архиве: јул 2013

ГОВОР МАТУРАНТИМА, 2011.

Прва генерација бродских гимназијалаца Дубоковац, излет

Прва генерација бродских гимназијалаца, Дубоковац, излет, 2011.

СРЕДЊА ШКОЛА „НИКOЛА  ТЕСЛА“, БРОД

Професор Теодор  Трифуновић 

Г  О  В  О  Р

Стицајем околности држао сам краће или дуже говоре: мој неславни реторички биланс је овакав: или ја нисам знао шта треба рећи, или они нису разумјели шта сам рекао! (У свијету је изгледа само трајан, вјечит и неуништив фатални људски неспоразум?) А сада званично!

Драги наши већ бивши ученици, поштоване колеге, драги гости!

ДРАГИ   МАТУРАНТИ!

Припала ми је част и задовољство да вас поздравим  у име нас ваших разредника с којима сте дијелили сву тежину школовања и одрастања ове генерације матураната, проживјели разне доживљаје и тренутке који ће се, бар за једног људског вијека, памтити и спомињати…

Обично кажу како су професори, данас  у  не тако цијењеном и нипошто лаком занимању, ти који у много чему утичу на ваш живот, мијењају вас, помажу вам да се изградите као цјеловита личност. Да ли смо и у којој мјери утицали на ваш живот, просудит ћете у годинама које су пред вама. Ја засигурно могу потврдити да сте и ви утицали на нас, на мене лично, вазда мијењали моје ставове и стереотипе о учењу и васпитању, подстицали ме да се преиспитујем, истражујем и престројавам као човјек, као ваш  професор  и посебно као  разредник.
Ученици памте драге професоре, професори памте само особите ученике, а школа памти генерацију,  јер свака остави неки свој аутентичан импулс и сензибилитет… Од сјећања и памћења већег поштовања нема, ни јаче туге од заборава и несјећања… Нећемо данас спомињати ситне школске белаје – далеко им лијепа кућа. Гријеше само они који раде. Erarum  humanum  est!

Данас завршавате једну етапу у животу, можда најбезбрижнију, касније долазе већи проблеми, искушења и бриге. Желим вам пуно успјеха, будите и даље паметни, вриједни, опрезни, и нарочито, стрпљиви и упорни.
Надам се да ћете нас каткад посјетити и да ћемо поразговарати о вашим успјесима на  факултетима, у  фирмама, у институцијама, у обичном животу, бар ћемо вам пружати моралну подршку, разумјети ваше дилеме, надам се, бити вам и даље колико-толико упоришна тачка и поуздан пријатељ.
Много тога што бих вам још рекао заправо сте сами записали у изабраним матурским темама из српског језика и књижевности. Из ваших радова прочитали смо занимљива свједочења о вашим стрепњама, о сусретању са сопственом сјенком, о буђењу и тражењу себе у складној улози одраслих људи. Психолози веле индивидуација – један замршен и болан процес диференцирања потенцијалних способности и напипавања својих друштвених идеала.
Ви сте себе сами осликали као једно немирно, аритмично клатно које одзвања ударима између ваших хтијења и могућности; жеље за успјехом и страха од пораза; између немилосрдне реалности и носталгије за прошлим добом заштићености и безбрижности; између љубави и стрепње; пролазности свега и жеље за трајањем; наде и безнађа … у оној вјечној хамлетовској дилеми: како бити или не бити

Дозволите, издвојићу мрвице ваших оригиналних мисли и крхоотине ваших емоција
(имена нећу помињати, знаће они чији су)
• Ево још који минут, иза ових врата, свако од нас одлази на своју страну у потрази за личном срећом…
• Чудни су путеви Божји…
• Дијелили смо моге тајне, смијали се и плакали заједно…
• Дошао је тренутак да кажемо једни другма ЗДРАВО и кренемо одабраним путевима.
• Бајке не постоје – живот није бајка, али ми смо они на којима свијет остаје
• Живот је велика драмска представа – а ми глумци у својим улогама
• Осјећам се као пион на шаховској табли који чека нови непредвидив потез
• Прави човјек свакој пакости одговара смехом, ударац залечи пољупцем и лепом речју, смртну клетву животним благословом… (Додајем Ја: Бог те благословио!)
• Што те не убије то те ојача…
• Како живети у свету који не чита романе и не пише пјесме… итд…итд. et cetera… et cetera…

Разумјели сте да је књижевност – поезија, умјетност, антена живота, може и без ње, али ви знате каква је слика  без  антене!

Ето, лијепо сте разумјели да живот проћи није пољем проћи! Живот је заиста тежак и у најбољем издању! Весели нас ваша одлучност да постанете људи спремни да прихвате све животне изазове и да својим понашањем и радом допринесете свом личном развоју, а тиме и друштва у цјелини.
Не предбацујте себи ако не знате што бисте учинили са својим животом. Ни највећи у вашим годинама нису знали што би са својим животима. Неки то не знају ни у 40-тим, неки можда никад! Изгледа проблем је свих нас што касно схватимо да трчимо на погрешној животној стази!
Нико за живот нема крајњих савјета, формула нити готових рецептура. Ово што ћу вам рећи схватите као обичну пријатељску – топлу људску жељу!

Не будите безобзирни према срцима других људи! Упамтите похвале! Заборавите увреде! Сачувајте стара љубавна писма. Не тратите вријеме на љубомору, него узвисујте своје умијеће у љубави
Трудите се да се рад боји вас, а не ви рада! Будите добри према себи! Пјевајте, плешите, играјте се! Нек ваш смијех влада свијетом, ма како тај тзв. свијет моћан био! Волите оне које треба да волите, то је филозофија живљења! Дарујте себи и роду своме потомство! Правите рај  у себи, а тек колико можете и око себе! Желим да живите тако, да никад не чујете клетве свог имена! Не заборавите и не плашите се ријечи : ЗНАМ, ХОЋУ, МОГУ, ЖЕЛИМ! Држите барут на сувом! Загазите смјело у живот – без страха – јер по оној Његошевој, „страх човјеку каља образ често…“

На овом растанку, с вама,  с  генерацијом Ano Domini 2010/2011. нећу вам рећи збогом, него довиђења !

Довиђења  – првој генерацији бродских гимназијалаца која је, бар  на одређено вријеме,  била  моја дјетелина са четири листа!

Срдачна честитка СВИМ ДИПЛОМЦИМА!

Хвала вама и вашим родитељима што сте били наши ђаци! Срећно!

Брод, 17. јун 2011.
Теодор Трифуновић

Advertisements