Месечне архиве: јун 2014

ЂАЧКА ШКОЛСКА КЛУПА – ДРВЕНА

Школске клупе

Дрвена школска клупа и данас је метафора за школу, за учионицу, за  учење, иако модерне учионице одавно имају друкчији намјештај, модерне столице, фотеље, разна покретна сједишта и сл. Каже се и данас; ваља трљати школску клупу – мисли се, то је пут ако желиш бити учен, образован, човјек с дипломом и сл. А  школска клупа као да одсликава један укалупљени, уклупљени крути школски систем и поредак који је раније владао у школи. Има да се прилагодиш школској клупи, нема ту могућности никаквог помјерања и подешавања, био ђак мали, ма био он велики растом…Стрпај се у клупу, како знаш и умијеш, и ради што ти се заповиједа. Често смо сједили с рукама на леђима, једино нам их нису везивали као што то ради полиција. Изговор је био – правилно држање и развој кичменог стуба, али учитељици је то помагало у држању строгог (војничког!) реда, и  наводно, боље концентрације!?

Горња плоча била је под благим углом, свака клупа имала је избушене рупе за тинтарницу и удубљења за држање писаљки, гумица и пера. На врху је био ужи равни дио за прибор који би се могао откотрљати. Наравно, површине клупа биле су мета разних записа и дубореза скривеним ђачким ножићима, чакијама. Многе су преносиле у тврдо дрво „угравиране“ међугенерацијске љубавне поруке, али и непристојне ријечи, псовке, вулгарне изразе, увредљиве досјетке – све до чега је допирала ђачка машта. Одговарали смо стојећи иступањем из клупе у међуредни простор којим је шеткала учитељица. Ако знамо одговор, онда смо свом силом махали рукама и прстићима, поскакивиали у мјесту, а ако не знамо, онда се шћућури, сакриј, моли свеце да те не прозове! Пред одлазак кући неко од бољих ђака изашао би, стао поред катедре и са шаком на сљепоочници избацио гласан поздрав: „За домовину с  Титом!“, а ми бисмо постројени поред својих клупа грунули једногласно: „Напријед!“ Кући се ишло у строју, у колони под присмотром задуженог ђака. Тешко оном ко заради пријаву; тешко му и код куће, а богме и код учитељице! Наравно да је бескрајна дјечја машта с лакоћом „изигравала“ крута школска правила и отварала простор за игру, шалу и забаву! „Дјеца су народ посебан!“ ,  рече Душко Радовић

Теодор Трифуновић

Advertisements

ШКОЛСКА ТАБЛИЦА И ТАБЛЕТ

ШКОЛСКА ТАБЛИЦА

Увијек, кад се присјећам камене школе у Винској, њеног ентеријера, сјећам се црног пода премазаног неким уљем, и чудног мириса који је из њег испаравао, сјећам се велике учионичке рачунаљке на ногарима с црним и свијетлим дрвеним  куглама у редовима нанизином на жицу, сјећам се школске табле на ногарима у  облику великог  слова   А, сјећам  се чивилука  по зиду, старог тешког учитељевог стола и нагореле пећи. На столу је стајала дводјелна дрвена тинтарница у којој су удубљене двије рупе да би се у њима од превртања осигурале бочице с плавом и црвеном тинтом. Тинта је за учитељицу купована, на велико, у великим

Стара школска таблица, наша дневна и ноћна ђачка мора

Стара школска таблица, некад била дневна и ноћна ђачка мора

четвртастим стакленим флашама. Наравно, у тинтарници је постојало овално удубљење за учитељичина пера (тј. за дрвена штила с утакнутим челичним перима, увијек с мрљама тинте, тако да се знало за коју су боју коришћена, односно намијењена. Уз тинтарницу је стајало тзв. посушало за исписани текст. То је био овални комад дрвета с ручком на којем је испод постављен папир који има особину брзог упијања течности. Тако се свјежи текст штитио од нехотичног мрљања.  Поред тинтарнице стајао је свежањ љескових прутева, онда сасвим легално, и моћно, педагошко средство мотивације и сваковрсног довођења у  ред. Тада још није било подјеле на мушка. женска и дјечја права! Знао се ред, савршено је  функционисало учитељско право – које је у међувремену укинуто!

Умјесто свесака једно вријеме имали смо тзв. школске таблице. То је један дрвени оквир, отприлике  30×20  цм у коме је углављена црна танка камена плоча, с  једне стране исцртана линијама, за упис слова и реченица, с друге стране сва је у квадратићима за упис цифара, бројева. Родитељи су нам куповали специјалне мекане писаљке, оне су остављале бијели траг по каменој плочи.  Биле су јако ломљиве, а ми сељачка дјеца с грубом тешком руком брзо смо их арчили и вазда били у мањку, због чега смо и те како сурово кажњавани. С лијеве стране школске таблице дрвени оквир је пробушен а кроз рупицу канапом је привезан комадић спужве (сунђер)  да се може брисати погрешно написано, или  да се површина припреми за нови садржај.  Спужва је ефикасна ако је полувлажна и претходно опрана, да не оставља мрље, односно да вишак упијене воде не би сапрао написано. Све те услове ваљало је испунити, а то малом сељачком ђачету није било лако све одржати у складу и реду.
Додатни проблем био је ношење таблица у торбама. Ако би се потукли, а тога увијек буде, често је страдавала ломљива камена плоча, остао би само дрвени рам. Велику муку задавало нам је – како сачувати написане домаће задатке, јер у додиру с платненим торбама обично би се, и то врло лако, брисали. Замислите ђаке који су километрима пјешице путовали до школе, и по киши снијегу,  с промочивим ручно тканим шареним торбама. Тешко је било објаснити учитељима да  смо имали задатке,  али ето  нису се сачували. Учитељица је увијек била у сумњи да је торба само исприка за нерад. А било је и тога. Пресуда је зависила од учитељичиног расположења. Колико су пута проливене сузе по плочици обрисале наше дјечје радости.

Таблет НЕКАД И САДА

              Стара таблица и модерни таблет – тако слично, а толико различито                                                                                                                                                                                                                   

Толико бих данас волио својим унуцима показати моју ђачку таблицу, то    поприште мојих сукоба с учитељицом, школом, млађом браћом, родитељима.  Као за инат, та моја школска таблица, обликом фрапантно личи на ТАБЛЕТ, модерни   покретни  компјутер који они држе у  рукама  и замахом  прстића позивају жељене слике, текстове, филмове, музику, игрице.  Да ми је то онда неко прорекао,  рекао бих да  с њим има посла нечастиви, или да  је сасвим  луд.  А ето, за само пола вијека, десила се чуда!   Школска таблица прометнула се  у  модерни таблет, само   што умјесто спужве треба притиснути  Erase ili Delete!  O чудних ли времана и обичаја!

O tempora o mores!