Месечне архиве: децембар 2015

БИЦИКЛ – ТЕХНИКА „ИСПОД РАМЕ“

Бицикл испод раме 2

Да ли се још неко сјећа ове технике  вожње бициклом

Са дистанце од неких 50 година просто ми је несхватљиво како је бицикл у нашим оскудним приликама био право правцато техничко чудо – недостижно, а толико жељено. Сјећам се како смо били почашћени ако би нам пок. стриц Сретен за вријеме кратке посјете селу дозволио да се опробамо вјештини и могућности вожње. Бицикли су тада били стандардно с равном рамом (у облику троугла) уобичајено звано „мушки“ бицикл.
Јасно да као дјечачићи од 10-ак година нисмо могли зајахати преко раме јер ногама нисмо могли дохватити педале. Остала је само једна једина могућа техника вожње – вожња „испод раме“. Протурили бисмо испод  раме десну ногу на педалу (уколико нисмо љеваци!), одгурнемо се, па онда тежиштем тијела објешеним с лијеве/десне стране изван уздужне оси бицикла, повијени у леђима, одржавамо баланс и тако се возимо. Вјештина вожње бициклом давала нам је велику предност, један престижни статус  у окружењу, нарочито ако нас при томе задивљено проматрају дјевојчице.
Тај изузетно неугодан положај с извијеном кичмом није нам представљао проблем, међутим, данас и сама помисао на такву вожњу разлива ми по тијелу жмарце и нелагоду. Не могу да вјерујем да сам једном приликом „испод раме“ возио чак до Брода (равно 13 километара) по макадамској цести пуној камења, прашине и избочина. Данас, кад бих којим случајем био присиљен учинити исто у овој доби, чини ми се, заувијек бих остао савијен у облику  латиничног слова S („еs“). Велики помак је био кад смо могли возити „преко раме“, тј. практично стојећи на педалама. То је била завршна фаза припрема за вожњу  са сједишта, односно „сица“  који је  за наше потребе био максимално спуштен.

Теодор Трифуновић