Месечне архиве: март 2016

ПРАЋКА – ШЛАЈДЕР

Шлајдер праћка.jpg

ПРОСТА  ДЈЕЧЈА  ПРАЋКА – ШЛАЈДЕР

Ми,  дјеца са села у непосредном додиру с  природом, а и поприлично суровим искуствима живота, стално смо нешто смишљали и правили, дрвене пушке, пиштоље, стрелице, праћке – тзв. шлајдере, дрвене мачеве,  дрвена колица,  изрезбарене штапове, свирале и пискове од врбовине, разне пуцаљке на барут, карабит, чепаре од зове – зовике, дрвенасте биљке (sambucus nigra) , правили смо пириз и палу као спортске реквизите  и друго.  Имати предмет сопствене ручне израде у дјечјем свијету значио је престиж, био је знак мајсторства и стваралаштва.  Наравно, с благом дјечјом завишћу гледало се на власнике било које новотарије код  другога!
Дрво као материјал било је примарно, јер  жељезо се тешко налазило, а и алат за обраду био је недоступан дјеци. Сем дрвета, било нам је доступно блато свих квалитета, посебно оно од иловаче које је било погодно за израду „топова“ од блата. Оно што је највише  коришћено у дјечјим играма, али и у слободном боравку на ливади чувајући стоку, била је праћка, звана шлајдер.  Разумије се, била је то играчка опасна, не само по мачке, врапце и друге ситне птице, него и по све оно што је од стакла, а богме, било је чворуга по глави и разних међусобних повреда по тијелу. Учитељи и родитељи нису били наклоњени том нашем „оружју“, кад се догоди незгода,  било је казни, рација и одузимања опасних предмета.
Праћка је бацачко оружје. Као пројектили служили су нам каменчићи, шљунчићи, комади тврде земље, уломци цигле, цријепа, коштице, плодови ситног воћа, куглице од тијеста и блата, дрвени комадићи и слично.Сваки, и мање вјешт дјечак, лако је   могао направити праћку. Довољно је наћи рашљасто дрво, мало јачег конца,  гумени каиш, парче коже. Тешко је тада било наћи погодну гуму па смо ју изрезивали најчешће од старих унутрашњих зрачница (шлауфа) од бицикала. У моје вријеме бицикли су били права ријеткост, а зрачнице су се користиле и за друге намјене. Ваљало се некако снаћи. Данас дјеци индустрија прави модерне праћке  од пробраних материјала, али  најдража је стара обична  праћка дјечје израде! Оригинал је оригинал!

Теодор Трифуновић

 

Advertisements

       ПЛАСТИЧНЕ   ПАПУЧЕ – СЈЕЋАЊЕ

             

папуче

Добра стара југо-пластика, неуништива, а наша!   

Слика ових  смеђих папуча  враћа у  блиску прошлост која је значила сигурност, оптимизам, повјерење у оно што смо радили, симбол  срећног  живота, радости, ентузијазма    и полета.   Југопластика Сплит било је свјетско име, бренд  који се препознавао, не  само  у бившој Југославији, него и у Европи.  Комбинат из Сплита још 1968. године постао је спонзором истоименог кошаркашког клуба. Али, стигла нас  је  демо(с)кратија, Југопластика       је   преименована у  Диоком, па је тако успјешном комбинату најприје узето име,  јер  је почињало словима YU, а потом је и фабрика узета радницима. Хранила је град.  Срушена је једна од успјешнијих творница бивше државе, а 11.500 људи из комбината је изгубило посао.  Онда су дошли разни Керуми и купили  земљиште. Минирали фабрику – изградили  трговачки центар.  Остадосмо и голи и  боси – не остадоше  ни ове чувене папуче  – смеђе!   Југопластика –  једна више у низу тих наших  Југоплачика!

                      НЕ ОСТАДОШЕ НАМ НИ ОВЕ ПУПУЧЕ,  ПЛАСТИЧНЕ – СМЕЂЕ!

Теодор Трифуновић