Месечне архиве: јануар 2015

СТУДЕНТИ ПЕДАГОШКЕ АКАДЕМИЈЕ, 1967.

Студијска група српскохрватски језик-историја имала је завршно студијско путовање чији се итинерер  завршио у Дубровнику, односно излетима на оближњи Локрум. Наравно, уз учење, обиласаке историјских спомен-мјеста, музеја, архива, црквених објеката, ту је неизбјежно опуштање, уживање у природи – уз весеље које младост прати. Протутњали смо правац Славонски Брод, Сарајево, Мостар, Сплит, Дубровник… Било је и вожње бродом по приморју, шетњи по градовима, вожње бродицама а стигло се и на  испробавање далматинских вина.

Студенти са проф. др Анђелком Барбићем ипроф. Олгом Милетић

Студенти са проф. др Анђелком Барбићем и проф. Олгом Милетић

Теодор Трифуновић

Advertisements

ШПОРЕТ – КАО МОГУЋА ПРИЧА О ОДРАСТАЊУ

ШПОРЕТ – ДОБРИ СТАРИ

Старински зидани шпорет

Старински зидани  шпорет

Генерације приближне мојој (50-60 тих година 20. вијека) одрастале су, храниле се и гријале уз добре старинске шпорете. Зидани шпорети у нашим селима замијенили су старинска огњишта и вериге без димњака. Ево на слици један окречени зидани шпорет (истина овдје у етно-аранжману).  Испод је простор за дрва (локално  БУЏА).  Рерна је обзидана па се тај повишени дио зове бањак, врло погодан за сушење веша, али и за гријање леђа, руку, нога.  Мачак је обожавао сједити на њему, ако није било забране. На загријаном бањку се преко ноћи сушила ситно цијепана дрвца и трешчице за потпалу, ако је шпорет гашен ноћу. На гусаној плати-ни поваздан се гријала тешка гусана пегла,  ту је и „дежурна“ емајлирана шерпа или лонац с топлом водом (ондашњи бојлер!) – посуђе ако није плаве, обично је црвене боје.

Стари лимени "фијакер"

Стари  лимени „фијакер“

Зидани  шпорети постепено  су били замијењени простим металним  – типа „фијакер“. Такво име им је, вјероватно, зато што личе на фијакер, тј. кочију. Мода и дух времена чинили су, као и увијек,  своје, али функционалност зиданог шпорета није ни изблиза достигнута, поготово равномјерно одржавање топлоте зими.    Сљедећа развојна етапа били су престижни  тиш-шпорети (јер личе на сто) – ту је у првом реду  познати бијели  емајлирани „смедеревац“ , али било је и модела других   ЈУ-произвођача. Сјајне  никловане, рјеђе месингане дршке биле су уједно и украс, месинг само код скупљих модела.

SMEDEREVAC-9

Познати  тиш-шпорет  „смедеревац“

Поменуте генерације с  почетка овог записа доживјеле  ссупермодерне електричне шпорете, са сатом, програматорима времена, температуре, самоокретним  ражњевима, аутоматима за паљење бутана, звучним сигналима и другум чудесима моћне технике и технологије!

Савремени шпорет

Савремени шпорет

Све ово у времену од неких 60- година! (А отворена жива ватра на кућном огњишту, изнад  вериге, с отвором  на крову – тзв. баџа умјесто димњака трајали су хиљадама година!?) Питам се шта ће још видјети наши унуци и праунуци!?