Дједова стара кућа

Нијеми свједок једног стила живота

Ово је стара, сада сасвим науштена, кућа мога дједа Вељка Видића , на крају села. Зидови су јој набијени земљом између дрвених моткица, позната је и као љепара и набијача. Строп је дрвени, тако да је  била погодна за држање  разних житарица на тавану – за сушење меса и сл. Ријетко се гдје месо добро сушило као на овим старим таванима. Имала је са стране супротне од главног улаза тзв. ајат,  додатак који је био остава и радни простор моје баке. Пошто је био  нижи од куће на крову ајата сушила је моја бака резано воће и сир који је претходно прошао кроз тавански дим.

Овакве су биле многе вишћанске куће. Мало их је зиданих циглама. Ипак,  временом  их је потиснуо нови начин градње, цигла, бетон , жељезо…

Једна слика – пола села!

Винска: Свадба Јованке и Млађе Џабић

Непознати фотограф из једних вишћанских сватова – негдје  из 1951. године (непровјерено?) захватио је један детаљ  који нам документује  не смо један свечан догађај, него је сачувао ликове мноштва вишћанских житеља, којих готово  више и нема на овом свијету. За мене лично слика је успомена на моје родитеље, који су срећом у првом плану. То  је  једна од ријетких  фотографија гдје сам сликан у том узрасту од око 5 година.  То  је онај млади „господинчић“ који сједи на столици, а његов брат Милан стоји на истој иза леђа му.

Задивљује ме како је незнани фотограф, који тада сигурно није имао неку квалитетну технику, направио сјајан снимак – технички веома добар а мотивски  професионално режиран. Толико људи може се препознати на тој старој слици  који су у сватове долазили углавном онакви какве смо сретали свакодневно у селу. С те стране, ова стара слика има димензију аутентичног  и оригиналног. Све оне који могу помоћи у идентификацији људи на слици молим да се јаве. Њима ћу бити бескрајно захвалан.

Т.Т.