Стољетни вишћански бор на узвишици изнад сеоског гробља као вјерни вјечни чувар посматра и свједочи свим догађајима нашега села, записује у своје старе дубоке коријене протекле ратове, разне друштвене догађаје и природна збивања, а најнепосредније – људску тугу и бол. Поред њега је мала сеоска капела с чијег звоника се разлијеже познати звук изнад сеоских кровова, над вишћанским ливадама, воћњацима и шумарцима.
Захваљујући висини – бор се види из других околних села тако да служи за оријентацију, тј. за одређивање положаја центра села с доминантном црквом, школом, гробљем и другим објектима. Зато су га у рату често злоупотребљавали као оријентир за атриљеријске нападе, па су више пута сакатили његову крошњу. Сваки пролазник неминовно обрати пажњу на бор који мами и величином и старином. Он је неписани сеоски времеплов, памти наше претке, биљежи многе животне догађаје; природне мијене, смјене генерација и друштвених система, владајућих режима, културних збивања и тако даље…
-
Скорашњи чланци
- Теодор Трифуновић
- Vedran Dzabic
Архиве
Категорије
- Људи (4)
- Етнографија (1)
- Историја (22)
- Са старих слика (2)
- Школа (7)
-
Join 20 other subscribers
Душко Трифуновић
Ово је само половина стабла старог бора, невријеме, вјетрови, снијег и штошта другог учинили су своје.
Теодоре стварно Сте поета и путописац тог нашег села.
Хвала Јоване! У великој мјери помаже ми Ведран Џабић (Васин). Поред мојих текстова ја мало стилистички уредим и његове!